Ostali sportovi

NFL: Intervju sa Ivanom Nedeljkovićem

Gost intervjua je komentator Sportkuba, bivši igrač beogradskih Vukova i aktuelni trener prvog tima, Ivan Nedeljković! 

Pre svega Ivane hvala ti veliko što si pristao da budeš deo ove priče!

Prvi kontakti sa svetom američkog fudbala kako i kada je počelo sve to? Ko su to bili prvi igrači koji su ti zapali za oko kada si počeo da pratiš ovaj sport?

Prvi kontakt je bio sada već davne 2001. godine preko legendarnih prenosa na Trećem kanalu uz glas Žuleta i Pedje Golalića koji su tada bili muzika za moje uši. Pored prenosa, igrao sam i video igru Madden preko koje sam naučio pravila najbolje i koja me je motivisala da odem i na prvi trening krajem 2002. godine. Igrači koji su u tim prvim godinama bili mega popularni i koji su meni zapali za oko su Majkl Vik, Rej Luis, Donovan Mekneb, Džon Linč, Bret Farv, Toni Periš. Dosta ovih igrača su i završili u kući slavnih ekipa za koje su igrali.

Koliko smo zaključili na osnovu podkasta i prenosa imaš iskustva i u igranju i u trenerskom poslu? Možeš li nam u par crta opisati tvoju karijeru i koje su razlike u odnosu na trenerski posao?

Od oktobra 2002. godine pa sve do jula 2019. godine sam igrao američki fudbal u ekipi Vukova Beograd. Za 17 punih odigranih sezona proživeo sam fenomenalne trenutke od kojih se neki ne mogu ni opisati rečima. Praktično sam rastao u okruženju kulture američkog fudbala i siguran sam da danas ne bih bio ovakav čovek da nije bilo fudbala u mom životu. Što se tiče trenerskog dela priče, prilično rano sam počeo da radin sa mladjim kategorijama u klubu (ako se ne varam od svoje 21. godine) prvenstveno kao pozicioni trener a kasnije i kao defanzivni koordinator.

Pre 2 godine sam postavljen na poziciju glavnog trenera juniorkse ekipe i tada sam znao da ću ostati u sportu čak i kada završim sa aktivnin igranjem. Tako je i bilo. Od ove sezone (koja još uvek nije počela zbog krize sa Kovidom) sam glavni trener prvog tima ekipe. Što se tiče razlika izmedju uloga trenera i igrača ona je zaista velika. Kao igrač, moj posao je bio da održavam sebe u najboljoj fizičkoj spremi i radim na tome da mentalno i taktički budem spreman da radim svoj posao na terenu. Medjutim, kao trener, moram da razmišljam o svakom igraču u timu, njegovoj ulozi, najboljem korišćenju njegovih prednosti, unapredjivanju njegovih nedostataka i dugoročnom sveopštem razvoju. Dosta šira slika je sa aspekta trenera.

Pre par godina postao si komentator na Sport Klubu, u međuvremenu počeli su i čuveni podkasti, kako je bilo prilagoditi se na tu drugu dimenziju sporta, iz komentatorske kabine i pred kamerama?

Ta prilika mi se ukazala prilično slučajno. Najpre se moj saigrač Mihailo Stefanović (nakon što je završio igračku karijeru) pridružio Sport Klubu kao komentator NFL utakmica, a par godina kasnije na njegovu preporuku se prilika otvorila i za mene. Prilagodjavanje je bilo prilično glatko ponajviše zbog podrške i mentorstva ljudi sa Sport Kluba, a pre svega tu mislim na Predraga Juriševića Žuleta, Srdjana Ercega i naravno Mihaila. Cela ekipa ljudi je fantastična i to je doprinelo da mi ta nova sfera američkog fudbala bude olakšana. Podkasti su za mene bili otkrovenje jer sam imao priliku da pričam ofudbalu sa ljudima koji ga pre svega vole a onda i razumeju na izuzetnom nivou. Konačno sam imao ekipu ljudi s kojima sam satima mogao da pričam o NFLu i fudbalu.

Na osnovu podkasta da se zaključiti da si fan Filadelfije. Pa ako može malo o tome kako si počeo da simpatišeš baš čuvene Iglse?

Ja imam teoriju da postoji formula kako postaješ fan neke ekipe u NFLu, a to je pobednik prve utakmice koju si pogledao u životu. To je bio slučaj i sa mnom. Prvi meč koji sam pogledao je bio izmedju Iglsa i Kaubojsa. Iglsi su odigrali sjajno i odneli pobedu a meni doneli prvi omiljeni tim u NFLu.

Koji su to igrači koji si uživao najviše da gledaš od kada pratiš ovaj sport? Da su ostavili najveći utisak na tebe?

Obzirom da sam najduže igrao poziciju sejftija, najviše sam gledao igrače na toj poziciji. Stoga, najviše igrača koji su na mene ostavili utisak su sejftiji: Šon Tejlor, Brajan Doukins, Džon Linč, Rodni Herison, Troj Polamalu, Ed Rid, Roj Viliams. Pored sejftija, tu su i igrači na drugin pozicijama: Rej Luis, Brajan Urlaher, Terel Ovens, Prist Holms, Rendi Mos, Tom Brejdi. Posebno bih izdvojio Rubena Drounsa (Super Bol osvajača sa ekipom Džajantsa 2008. godine) koji mi je bio trener u ekipi Vukova i od kojeg sam mnogo naučio i o fudbalu ali i o fizičkoj pripremi i generalno pristupu svakom meču.

Možeš li da izdvojiš najbolju utakmicu koju si gledao a može i prenosio u svom životu? Nešto što će ostati u sećanju zauvek?

Ufff, nije lako pitanje. Najbolja utakmica koju sam gledao je Super Bol 51 kada su Patriote preokrenule meč i nadoknadile zaostatak od 25 poena i na kraju osvojile Super Bol. Najbolji meč koji sam prenosio je prošlogodišnji Super Bol, meč izmedju Kanzas Siti Čifsa i San Francisko 49ersa. Odličan taktički meč u kojem su sitnice presudile.

Za kraj u par kratkih crta – šta očekuješ od ove sezone? Koje timove vidiš kao timove koje idu do kraja? Ko će po tebi ugrabiti plejof mesto?

NFL je takav u poslednjim godinama da svaki put očekujemo nešto novo i bolje. Samim tim, imamo veoma velika očekivanja od sezone 2020. Što se tiče timova, mislim da je velo moguće da gledamo reprizu prošlogodišnjeg Super Bola ali ne bih otpisao ni Nju Orleans, Tampa Bej, Baltimor, Sijetl, Arizonu, Filadelfiju, Pitsburg. Ove sezone je plejof promenjen pa ćemo gledati 14 ekipa u njemu. Stoga, mislim da je realno očekivati i par iznenadjenja koja mogu otići (ponovo) daleko (Tenesi, Minesota, Klivlend, Dalas, Indijanapolis, Hjuston).

Facebook Komentari

Sportal

Sportal

Sportal.ba je prvi sportski portal na prostoru Brčko distrikta. Cilj je predstaviti sport, sportske kolektive, istaknute pojedince, koji imaju potrebu za promocijom i medijskim predstavljanjem svojih aktivnosti, rezultata i planova na sportskom polju, a do sada nisu bili adekvatno predstavljeni u medijima.